Osiguranje je deo ugovora koji skoro niko ne pročita do kraja, a upravo taj deo određuje ko plaća štetu kada nešto pođe naopako. Razlika između korisnika koji zna kako sistem funkcioniše i onoga koji ne zna vidi se tek u jednoj neprijatnoj situaciji, i tada se meri u stotinama evra. Zato vredi razumeti nekoliko osnovnih pojmova, jer oni važe kod svakog iznajmljivanja, i u zemlji i u inostranstvu.

Šta pokriva obavezno osiguranje, a šta ne

Obavezno osiguranje od autoodgovornosti postoji na svakom registrovanom vozilu i ono pokriva štetu koju vozilo napravi trećim licima. To znači da će, ako korisnik izazove nezgodu, šteta na tuđem vozilu i povrede drugih lica biti pokrivene iz te polise. Ono što obavezno osiguranje ne pokriva je šteta na samom iznajmljenom vozilu, i tu većina ljudi pogrešno pretpostavi da je pokriveno sve. Za štetu na vozilu kojim se upravlja postoji posebno osiguranje, dakle kasko.

Šta je kasko osiguranje kod rent a car vozila

Kasko osiguranje pokriva oštećenje samog iznajmljenog vozila, bez obzira na to ko je krivac, kao i posledice prevrtanja, udara u prepreku i sličnih situacija. Kod iznajmljivanja se ono najčešće već nalazi u ceni najma, pa korisnik ne mora posebno da ga ugovara. Ipak, kasko po pravilu ne znači nulti trošak za korisnika, jer u polisi postoji učešće u šteti. Zbog toga je pravo pitanje kod svakog najma koliko iznosi to učešće, a ne samo da li vozilo ima kasko.

Šta je učešće u šteti i zašto je ono ključna stavka

Učešće u šteti, koje se često naziva i franšiza, je iznos koji u slučaju štete snosi korisnik, dok ostatak pokriva osiguranje. Praktično, ako je učešće određeni fiksni iznos, a šteta je manja od njega, korisnik plaća celu štetu. Ako je šteta veća, korisnik plaća samo do visine učešća, a sve preko toga ide na teret polise. Zato je pametno unapred pitati koliko iznosi učešće i da li postoji mogućnost da se ono dodatno smanji ili ukine uz doplatu.

Kakva je razlika između depozita i osiguranja

Depozit i osiguranje su dve potpuno različite stvari koje se često mešaju. Depozit je iznos koji se blokira ili ostavlja kao garancija i on se vraća posle uredno vraćenog vozila, dok je osiguranje pokriće koje se aktivira kada šteta zaista nastane. Depozit služi kao pokriće za učešće u šteti, kazne i eventualne troškove goriva, i on nije prihod vlasnika vozila. Ako je sve u redu, depozit se vraća u ugovorenom roku, a ako je nastao trošak, on se naplaćuje iz njega uz obrazloženje.

Koja se oštećenja najčešće ne pokrivaju osiguranjem

Ovo je deo koji je najbolje znati unapred, jer je gotovo isti kod svih. Uobičajeno se iz pokrića izuzimaju oštećenja pneumatika i felni, stakla i donjeg dela vozila, dakle ono što nastaje pri udaru u rupu, ivičnjak ili prepreku na putu. Isto važi i za štetu na unutrašnjosti, za gubitak ključa i za pogrešno sipano gorivo, gde je trošak popravke po pravilu ceo na korisniku. Zbog toga se prilikom sipanja goriva uvek proverava vrsta pogonskog goriva u dokumentima vozila i na poklopcu rezervoara.

Kada osiguranje može da odbije da plati štetu

Postoje situacije u kojima pokriće otpada bez obzira na to što je plaćeno. To se dešava kada je vozilom upravljalo lice koje nije upisano u ugovor, kada je vozač bio pod uticajem alkohola ili nedozvoljenih sredstava, kada je vozilo korišćeno van dozvoljene teritorije i kada je vozač napustio mesto nezgode. Dodatno, pokriće otpada kada je vozilo korišćeno u svrhe koje ugovor izričito zabranjuje, kao što su vuča drugog vozila, prevoz uz naknadu bez dozvole ili vožnja po neasfaltiranim putevima gde to nije dogovoreno.

Zašto se dokumentacija o nezgodi mora uzeti obavezno

Kod iznajmljenog vozila nije dovoljno da se dve strane dogovore i raziđu. Osiguranje traži dokaz o tome kako je šteta nastala, a taj dokaz je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi ili potvrda policije. Ako korisnik vrati vozilo sa oštećenjem, a bez ijednog dokumenta, šteta se u praksi tretira kao nedokazana i naplaćuje se od korisnika. Zbog toga se, i kada šteta izgleda beznačajno, uvek popunjava izveštaj ili poziva policija, jer je to jedini način da polisa uopšte može da se aktivira.

Šta uraditi odmah posle nezgode sa iznajmljenim vozilom

Redosled je jasan i vredi ga zapamtiti. Prvo se obezbedi mesto nezgode, dakle uključe se sva četiri pokazivača smera, obuče se prsluk i postavi trougao, a zatim se proveri da li ima povređenih i po potrebi zove hitna pomoć. Zatim se odmah obaveštava vlasnik vozila telefonom, jer on daje uputstvo kako dalje i da li šalje zamensko vozilo. Tek posle toga se popunjava dokumentacija i fotografiše zatečeno stanje, i to pre pomeranja vozila kada je to bezbedno moguće.

Kako postupiti kod kvara koji nije nezgoda

Kod kvara je pravilo da se ne improvizuje. Vozilo se zaustavi na bezbednom mestu, uključe se svetla i postavi trougao, a onda se javlja vlasnik vozila da bi organizovao pomoć na putu ili šlep službu. Samovoljno odvođenje vozila u prvu radionicu nije dobra ideja, jer se popravka bez saglasnosti najčešće ne priznaje kao trošak. Za obične stvari, kao što su nizak pritisak u gumi ili upaljena lampica na instrument tabli, dovoljno je odmah pozvati i pitati, jer se time sprečava veći kvar.

Ko plaća saobraćajne kazne i parking

Kazne i parking uvek plaća korisnik, jer se odnose na period u kome je on upravljao vozilom. Kada kazna stigne na adresu vlasnika, ona se prosleđuje korisniku, a u praksi se često naplaćuje i administrativna naknada za obradu prekršaja. Zbog toga je pametno da se u gradovima parking plaća uredno, jer je cena karte uvek manja od kazne uvećane za naknadu. Isto važi i za putarinu, gde se karta sa naplatne rampe čuva do kraja putovanja.

Šta znači osiguranje putnika i koga ono pokriva

Osiguranje putnika od posledica nesrećnog slučaja pokriva lica u vozilu u slučaju povrede, i ono je odvojeno od pokrića za samo vozilo. Ovo osiguranje ne zavisi od toga ko je izazvao nezgodu, već se vezuje za posledice po lica u vozilu. Kod putovanja sa porodicom i sa više saputnika vredi proveriti da li takvo pokriće postoji, jer ono daje dodatnu sigurnost bez velikog troška. Uz to se preporučuje i lično putno zdravstveno osiguranje kada se putuje u inostranstvo.

Koja pitanja treba postaviti pre potpisivanja ugovora

Pet pitanja rešavaju devedeset odsto svih nesporazuma. Prvo, koliko iznosi učešće u šteti i može li se smanjiti. Drugo, šta konkretno nije pokriveno, dakle gume, staklo i podvozje. Treće, koliki je depozit i u kom roku se vraća. Četvrto, koja je teritorija na kojoj se vozilo sme koristiti i pod kojim uslovima. Peto, koji je broj telefona za hitne situacije i kako se postupa kod kvara van radnog vremena. Kada su ti odgovori poznati pre polaska, iznajmljeni automobil je jednostavno alat za slobodu kretanja, a ne izvor brige na putu.